Podržimo snage devojčica u pokretu kako bi ostvarile bolju budućnost

Devojka iz Avganistana crta autoportret tokom radionice u centru za izbeglice u Srbiji. Fotografija:  Tatjana Ristic, Save the Children

“Niko ne sme da uskrati ili oduzme prava jednoj devojčici, i za to se svi moramo boriti! I ti i ja i svi oni koje poznajemo i ne poznajemo. Do svih moramo doći sa ovom porukom i preneti je dalje. Tek kada to svi budu znali bićemo na korak od stvaranja sveta koji je pravedniji i po meri devojčica”, poručuje šesnaestogodišnja Gulnor* iz Avganistana povodom Svetskog dana deteta.

Svetski dan deteta prvi put je ustanovljen 1954. godine i obeležava se 20. novembra svake godine, u cilju podizanja svesti o važnosti dečijih prava, poboljšanja dobrobiti dece i zajedničke, međunarodne akcije i solidarnosti u izgradnji boljeg sveta za svu decu. Na ovaj dan, doneta su dva ključna dokumenta za dečija prava – 1959. godine Deklaracija o dečijim pravima i, trideset godina kasnije, 1989. godine, na njoj zasnovana, Konvencija o dečijim pravima.

Ove godine, Ujedinjene nacije Svetski dan deteta obeležavaju uz temu:  Bolja budućnost za svako dete.

Više od trideset godina nakon usvajanja Konvencije o dečijim pravima, mnoga deca i dalje ne ostvaruju svoja prava, a među grupama u ranjivoj situaciji su i devojčice u pokretu – deca sa iskustvom izbeglištva i migracija, koja su svoje domove napustile bežeći od nasilja, sistema i struktura u kojima nema mesta za njih i koji nisu pravljene po njihovoj meri. Ove devojčice srećemo u Srbiji, Bosni i Hercegovini i ostalim zemljama na Balkanu. One dolaze iz Avganistana, Sirije, Iraka, Irana, kao i iz Somalije, Eritreje, Gane,

Iako su u jako teškoj situaciji, one sebe prepoznaju kao hrabre i snažne, a to prepoznajemo i svi mi koji imamo prilike da ih upoznamo i koji im svakodnevno pružamo podršku. Na ovaj način želimo da za njih otvorimo slobodan prostor za ostvarivanje njihovih punih potencijala.

Partnerske organizacije Save the Children i Atina, koje već godinama sarađuju u cilju unapređivanja položaja dece u Srbiji i regionu, nastavljaju saradnju u sklopu projekta “Pipi današnjice” kako bi pružile sveobuhvatnu podršku devojčicama i devojkama u pokretu da ostvaruju svoja prava i stvore bolju budućnost za sebe. Projekat uključuje kako direktnu podršku, tako i zagovaračke aktivnosti kako bi se unapredio njihov položaj. Odvija se u centrima za smeštaj izbeglica i migranata u Srbiji. Podržavaju ga švedska kancelarija Save the Children i Društvo Astrid Lindgren, oslanjajući se na ideje ove poznate švedske spisateljice koja je stvorila lik Pipi Duge Čarape, devojčice nesvakidašnje snage i harizme koja hrabro ustrajava u ostvarivanju svojih želja i ciljeva. 

Izazovi i rizici sa kojima se devojčice u pokretu susreću su brojni. Prema istraživanjima, jedan od glavnih razloga zbog kojih napuštaju zemlje porekla je nasilje. Na žalost, nasilje se često dešava i na putu, u tranzitnim zemljama, kao i u zemljama utočiša i azila. Na žalost, prema podacima UNHCR, svega 4% globalnih fondova je namenjeno programima, servisima i uslugama za devojčice, devojke i žene u pokretu..

Emocionalne i psihološke posledice teških iskustva kroz koje devojčice prolaze glavni su uzrok njihove ranjivosti. Iskustva profesionalaca/ki uključenih u direktan rad sa decom pokazuju da je broj devojčica i žena koje iskuse nasilje daleko veći od onoga što su zvanični podaci, s obzirom na sve postojeće prepreke povezane sa otkrivanjem slučajeva nasilja, a posebno seksualnog nasilja.

Procenjuje se da jedna od 5 žena i devojčica u humanitarnim krizama doživljava seksualno nasilje. Oblici nasilja uključuju sistematsko silovanje u konfliktnim i postkonfliktnim situacijama, silovanje kao metode kontrole zajednice i porodice, seksualno mučenje, ropstvo, rani i prisilni brakov, sakaćenje ženskih genitalija, nasilje u porodici.

Kako se ne bi izlagale dodatnim rizicima, mnoge devojčice i devojke ostaju „nevidljive“, skrivene unutar tuđih porodica ili grupa sa kojima putuju, a često se izjašnjavaju i kao odrasle. Samim tim otežana je njihova identifikacija, a ne postoji ni njihova relevantna zastupljenost u zvaničnim statiskama, kako nacionalnim, tako i međunarodnim. Zbog toga često ostaju uskraćene u programima zaštite.

One se takođe suočavaju sa nemogućnošću da ostvare svoja osnovna prava kao što su nesmetan pristup obrazovanju, učešče u odlučivanju kojim poslom će se baviti i druga prava koja garantuju nacionalni i međunarodni normativni okviri.

“Moja drugarica nije išla u školu, samo zato što je devojčica. Zato što sam devojčica moram da radim poslove koji su "za devojčice", i ne mogu da budem inženjerka ili da se bavim sportom kojim želim. Jer kako kažu, to jednostavno nije za devojčice.”

Mahvaš*, 15,  Avganistan

Za mnoge devojčice širom sveta, kao za one koje žive u Iraku, odlazak do škole je toliko opasan da su roditelji primorani da napuste zemlju kako bi obezbedili obrazovanje za njihove ćerke. U situacijama siromaštva i opresije, što je, na primer, trenutna situacija u Avganistanu, devojčice su one koje se prve povlače iz škole. Ovaj scenario se dva i po puta češće ostvaruje u zemaljama pogođenim ratnim sukobima, nego što se to dešava u zemljama u kojima nema konflikata. Epidemija kovida takođe je nesrazmerno pogodila devojčice i žene u zemljama u razvoju, i veliki broj njih se nije i neće se vratiti u školu.

Devojčice i devojke u pokretu moraju imati pristup obrazovanju, jer svako odsustvovanje iz škole ograničava njihov izlazak na tržište rada i sticanje profesionalnih kvalifikacija koje će im omogućiti ekonomsku nezavisnost. Kako bi mogle da stvaraju svoju budućnost, vrlo je važno dati im dovoljno informacija o tome kakve sve opcije i pravce u obrazovanju mogu izabrati, kao i pružiti im priliku da steknu radno iskustvo i osnaže se u radu sa drugima. One moraju, kao i sva ostala deca, biti zaštićene od nasilja u svakom trenutku, a one koje dožive nasilje moraju dobiti potrebnu pomoć. Devojčicama i devojkama u pokretu neophodno je da se njihov glas čuje i da mogu da podele svoja iskustva, daju svoje mišljenje, zatraže pomoć na način na koji im je potrebna, i moraju imati zdravstvenu zaštitu. Jedino ako su ovi uslovi ispunjeni, devojčice i devojke u pokretu mogu da ostvare svoja prava i dobiju priliku da odrastu u zdrave i ostvarene članice društva koje stvaraju bolju budućnost za sebe, i sve nas.

* Imena devojčica su promenjena kako bi im se zaštitila privatnost.