Saradnja u borbi protiv trgovine ljudima smanjuje rizik da deca postanu žrtve

Deca migranti i izbeglice koji prolaze kroz Srbiju suočena su sa velikim rizikom da postanu žrtve trgovine ljudima, a najbolji način da se taj rizik umanji i da se uspešno bori protiv trgovine ljudima je izgradnja poverenja kod dece u sistem podrške u Srbiji i poboljšanje komunikacije i saradnje među institucijama, organizacijama i pojedincima koji su deo mreže zaštite, ali i poboljšanje komunikacije sistema zaštite sa izbeglicama i migrantima, uključujući i podizanje nivoa svesti o rizicima. Ovaj zaključak proizašao je iz diskusije stručnjaka iz republičkih institucija, nevladinih organizacija kao i predstavnika migrantske zajednice koji su se juče okupili na konferenciji  Deca nisu na prodaju - rizici od trgovine ljudima u svrhu seksualne i drugih vrsta eksploatacije dece i mladih izbeglica i migranata u Srbiji, čiji su domaćini bile organizacije Save the Children i Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama Atina.

Organizacija Save the Children ovom konferencijom obeležila je nesvakidašnji jubilej – stogodišnjicu rada u pružanju podrške deci širom sveta da odrastaju u zdravlju, imaju priliku da uče i budu zaštićena od nasilja.

Direktorka programa u Centru za migracije i raseljenost na Balkanu u organizaciji Save the Children Jelena Besedić. otvara konferenciju. Fotografija: Dario Marić

U uvodnom delu, u kojem su govorili Dragan Vulević, posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku, predstavnica Delegacije Evropske unije u Srbiji, šefica sektora I operacija Leoneta Pajer i Erik Reho, prvi sekretar Ambasade Kraljevine Švedske rečeno je da je trgovina ljudima druga po redu grana organizovanog kriminala kada je u pitanju zarada. Isto tako, navedeno je da su desetine hiljada dece nestale duž migrantske rute, a mnogi od njih verovatno su završili u seks trafikingu. Uvodničari su takođe ocenili da je borba protiv trgovine decom od velike važnosti u Srbiji, uključujući i u kontekstu strategije za pridruživanje Evropskoj uniji, i da Srbija trajno radi na tome da unapredi zaštitu dece migranata i izbeglica, postižući značajne rezultate upravo zahvaljujući saradnji sa nevladinim organizacijama.

S leva na desno: Dragan Vulević, Leoneta Pajer i Erik Reho. Fotografija: Dario Marić

U panelu u kojem su republičke institucije predstavljali nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima Mitar Đurašković, predstavnica Komesarijata za izbeglice i migrante Jelena Šurlan, predstavnica Kancelarije za azil Milenka Milošević i  direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Aleksandra Ljubojević istaknuto je da decu i odrasle izbeglice krijumčari sa kojima putuju često zatvaraju, prisiljavaju na nelegalne radnje, a neretko se suočavaju i sa iznudom. U svakodnevnoj praksi su se kao najbolji način da se deca zaštite od krijumčara pokazale aktivnosti koje ih motivišu da budu u sistemu zaštite, jer decu van sistema, kao što su neformalna mesta okupljanja, vrebaju mnoge opasnosti. Kako bi sistem zaštite mogao da obezbedi kvalitetno zbrinjavanje u dužem periodu važno je racionalno koristiti raspoloživa sredstva. Izbeglice i migrante, posebno decu bez pratnje, neophodno je pravovremeno informisati o njihovim pravima i obavezama i pomoći im da donesu dobre odluke, a među najvažnijim informacijama su informacije o pristupu azilu. Saradnja između aktera u sistemu zaštite posebno je važna kada su u pitanju ranjive osobe i u kojim slučajevima procedura dobijanja azila može da se pojednostavi, kao kada su u pitanju osobe koje su identifikovane kao žrtve trgovine ljudima.

S leva na desno: Moderatorka panela Jelena Hrnjak iz UG Atina, i učesnici panela Milenka Milošević, Mitar Đurašković, Jelena Šurlan i Aleksandra Ljubojević. Fotografija: Dario Marić

Predstavnice izbegličke zajednice, žene koje su u Srbiju došle iz Avganistana, Irana i Nigerije skrenule su pažnju na to da se deca i odrasli izbeglice i migranti koji borave u Srbiji, iako zahvalni za svu podršku koju su dobili, i dalje suočavaju sa brojnim teškoćama. „Ponekad se osećamo kao da smo tolerisani, ali ne i prihvaćeni“, poručile su one, „a želimo da budemo prihvaćeni jer smo mi Srbiju prihvatili kao svoj dom“. Put ka boljem prihvatanju znači između ostalog i upoznavanje kultura iz kojih izbeglice dolaze i uvažavanje razlika, ali i prepoznavanje da ni među građanima jedne zemlje nisu svi isti, već i među njima ima pripadnika etničkih, seksualnih i drugih manjina koji su svi pojedinačni ljudi i imaju svoje potrebe i prava. „Osećala sam se loše u kampu pa sam otišla kod lekara, i tamo su mi rekli da je normalno za izbeglice da se tako osećaju“, rekla je jedna od njih, i dodala: „Zašto bi za bilo koje ljudsko biće bilo normalno da živi u bolu?“ Izbeglice i migranti žele da mogu da pruže svoj doprinos i da rade, i žele mogućnost da mogu da se slobodno kreću, te je važno, za one koje su u procesu dobijanja azila da pravovremeno dobiju dokumenta koja bi im omogućila slobodno kretanje, kao i dozvole za rad u Srbiji. Predstavnice su apelovale da se poboljšaju uslovi u kampovima što bi uključivalo prilagođenu negu za malu decu i decu sa posebnim potrebama, više aktivnosti za odrasle, bolju zdravstvenu negu i bolju kontrolu bezbednosti. U cilju borbe protiv trgovine decom važno je obučavati policijske službenike na granicama i aerodromima kako da bolje prepoznaju slučajeve trgovine i kako da postupaju sa decom i ostalim ranjivim kategorijama, kao što su žene, poručile su one.

Preko 100 profesionalaca u publici. Fotografija: Dario Marić

Deca jesu izuzetno ranjiva kategorija, a svako dete je drugačije, poručile su predstavnice nevladinih organizacija Aleksandra Mićić iz Centra za integraciju mladih, Diana Miladinović iz Praksisa, Gordana Vukašin iz Grupe 484 i gošća iz švedske organizacije Habibi, Sui Šnajder. Rad sa decom nekad podseća na posmatranje ledenog brega, istakle su, i ono što vidimo na površini – problemi u ponašanju, depresija, odluke koje deca donose na svoju štetu – samo su naznaka onoga što se dešava ispod površine, a što je često slučaj da decom manipulišu, ucenjuju ih i zloupotrebljavaju krijumčari i trgovci ljudima.  Najbolji način da se zaštite od trgovine decom je da postoji što šira mreža zaštite i da se svakom detetu pristupa individualno i da se u tom procesu uvažava rezilijentnost dece. Predstavnice nevladinih organizacija skrenule su pažnju na to koliko je u radu sa decom važna poverljivost, bilo kada je u pitanju vođenje razgovora ili postupanje sa decom žrtvama trgovine ljudima. Takođe su zatražile više smeštajnih kapaciteta za žrtve trgovine decom, razmenu znanja i iskustava među akterima koji pružaju zaštitu, brzu reakciju službi.

Moderator konferencije Milan Aleksić iz Udruženja građana Atina sa moderatorkom panela Sanjom Kandić i predstavnicama nevladinih organizacija (s leva na desno) Sui Šnajder, Gordanom Vukašin i Aleksandrom Mićić. Fotografija: Dario Marić

Konferencija je organizovana u okviru projekta Deca nisu na prodaju koji u Srbiji od 1. jula 2018. godine do 31. decembra 2019. godine, uz podršku švedske organizacije Radio Aid, u Srbiji sprovode Save the Children i Atina. Cilj projekta je da smanji rizik od trgovine ljudima, u svrhe seksualne i drugih oblika eksploatacije dece i mladih izbeglica i migranata u Srbiji, tako što poboljšava rano otkrivanje slučajeva, sisteme upućivanja i podizanja svesti, i doprinosi tome da (potencijalne) žrtve, kao i svi oni u povećanom riziku, ostvaruju svoje pravo na zaštitu i podršku.