Fotografija: Milan Prokić, Save the Children
Zakonska zabrana fizičkog kažnjavanja dece, jačanje mehanizama koji obezbeđuju zaštitu dece od nasilja u svim okruženjima, jačanje inkluzivnosti u obrazovanju i poboljšanje celokupnog normativnog okvira koji se tiče prava deteta su neke od preporuka koje je Srbija prihvatila u nedavno završenom procesu Univerzalnog periodičnog pregleda, jednog od važnih međunarodnih mehanizama za procenu stanja ljudskih prava.
Organizacije za prava dece – Mreža organizacija za decu Srbije, Centar za prava deteta i Save the Children, pozdravljaju prihvatanje preporuka koje su ključne za unapređenje položaja dece u Srbiji i njihov rast i razvoj. Posebno je važno usvajanje i ostvarivanje preporuka koje se tiču inkluzivnosti i zabrane diskriminacije, kako u obrazovanju, tako i drugde, koje pokazuju posvećenost tome da sva deca imaju kvalitetno obrazovanje i sve usluge, uključujući decu u ranjivoj situaciji kao što su deca Romi, deca izbeglice i migranti, deca sa invaliditetom.
Posvećenost deci na svim nivoima društva ključna je u ovom trenutku kada se Srbija suočava sa posledicama ekstremnog nasilja u školi, velikom tragedijom koja je izazvala i niz pratećih potresa, ali i dovela do saglasnosti u vezi sa tim da se mora učiniti sve kako bi se deca zaštitila. Preporuke iz Univerzalnog periodičnog predloga su jedna od važnih smernica za unapređenje sistema.
U ovom ciklusu, Srbija je prihvatanjem preporuke potvrdila i svoju posvećenost tome da ratifikuje Treći Fakultativni protokol o komunikacijskim procedurama uz Konvenciju o pravima deteta. Ovaj protokol omogućava podnošenje žalbe protiv države Komitetu UN-a o pravima deteta, odnosno deci je na raspolaganju mehanizam pomoću kojeg mogu tražiti pravdu na međunarodnom nivou u situacijama kada smatraju da državni mehanizmi nisu adekvatno odgovorili na njihove žalbe.Srbija je bila jedna od prvih država koja je potpisala ovaj protokol, ali ga, na žalost, još nije ratifikovala, iako je preporuku o ratifikaciji prihvatila još u prethodnom ciklusu Univerzalnog periodičnog pregleda.
Među ostalim usvojenim preporukama koje su važne za dobrobit dece su rad na unapređenju zakona i borba protiv nasilja u porodici, nasilja nad ženama i devojčicama, kao i unapređenje sistema kako bi se iskorenio dečiji brak.
Univerzalni periodični pregled (međunarodna skraćenica UPR) je mehanizam u nadležnosti Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, i specifičan je po tome što, u ovom procesu, države procenjuju druge države kada je u pitanju ostvarivanje ljudskih prava, i daju preporuke kako se situacija može unaprediti. UPR se odvija u ciklusima od pet godina, i Srbiji je ovo četvrti ciklus u kojem učestvuje.
Najkasnije do naredne sednice Saveta UN za ljudska prava, što je u septembru ove godine, Srbija ima vremena da se izjasni o preporukama koje nije prihvatila tokom revizije u maju.
Organizacije koje se bave zaštitom i promocijom pravima deteta pozivaju nadležne da, nakon razmatranja, usvoje i sprovedu u delo i druge preporuke koje su ključne za decu u Srbiji. Među tim preporukama su usvajanje Zakona o pravima deteta i uvođenje institucije Zaštitnika prava deteta. Iako Nacrt zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta postoji i prošao je fazu javne rasprave u junu 2019. godine, još uvek se odlaže proces njegovog usvajanja. Ovim zakonom bi se utvrdili osnovni principi i katalog prava deteta i uspostavili opšteobavezujući standardi u oblasti prava deteta, a što bi doprinelo harmonizaciji celokupnog pravnog sistema koji se odnosi na decu, koordinaciji svih uključenih sektora i usaglašavanju postojećih zakonskih rešenja u svim sektorskim zakonima sa rešenjima sadržanim u ovom zakonu.
Takođe, neophodno je usvojiti i sprovesti preporuke o unapređenju socijalnih programa za decu pogođenu siromaštvom i o unapređenju zakonskog okvira koji se tiče zdrave životne sredine. Zagađenje, klimatske promene i propadanje zdravog prirodnog okruženja najviše pogađaju decu, često su u direktnoj vezi sa siromaštvom, i ugrožavaju kako zdrav rast i razvoj dece, tako i njihovu bližu i dalju budućnost.