“Ratne godine proveli smo u Siriji, ali nismo više mogli da ostanemo tamo”

Amira* sa članicom tima za zaštitu dece u kutku za decu u Beogradu. Fotografija: Boško Đorđević, Save the Children.

Ratne godine proveli smo u Siriji, ali više nismo mogli da ostanemo tamo”, kaže dvadesetosmogodišnja Alma* sedeći na maloj stolici u kutku za decu u centru za pomoć izbeglicama Miksalište u Beogradu. Njena deca, dvogodišnja Amira* i četvorogodišnji Husein* razbacali su naokolo igračke sa kojima se igraju. U susednoj prostoriji njen muž razgovara sa osobljem Miksališta o mogućnostima da se porodica smesti u jedan od centara za izbeglice u Srbiji. Pored Alme* sedi mlada žena koja krišom briše suze iz očiju. Ona je verenica Alminog* devera, koji je napustio Siriju pre dve godine i sada je u Nemačkoj. Njih petoro napustili su svoju zemlju nekoliko nedelja pre nego što su stigli u Srbiju nadajući se da će  mu se pridružiti.

Putovanje ih je vodilo kroz Tursku, Grčku, Albaniju i Kosovo* sve do glavnog grada Srbije. Terenski tim koji vode Save the Children i partnerska organizacija Praxis naišao je na porodicu u parku tokom svojih redovnih obilazaka mesta u blizini centralne autobuske stanice na kojima se okupljaju i borave novopristigle izbeglice i migranti. Porodicu su doveli u Miksalište, gde druga partnerska organizacija, Centar za integraciju mladih, vodi kutak za decu i porodice.

Alma* i njena porodica potiču iz oblasti u okolini grada Kamšil u severoistočnoj Siriji. “Oba moja deteta rođena su za vreme građanskog rata”, kaže Alma*. “Živeli smo u nesigurnosti svaki dan, često napuštajući svoje selo da bismo otišli na druga mesta gde je bezbednije. Nije bilo dovoljno lekara i lekova, i oskudevali smo u vodi. Srećna sam što su deca zdrava jer su i trudnoća i nega dece u tim uslovima bile jako teške.”

Od početka izbegličke krize 2015. godine broj odraslih i dece koji putuju balkanskom rutom se menjao, kao i struktura onih koji dolaze menjali su se u zavisnosti od mnogih faktora kao što su situacija u zemljama porekla, situacija u zemljama tranzita, godišnja doba, vremenske prilike. Bez obzira na promene, priliv ljudi je ostao stalan, i preko 47,000 novih dolazaka zabeleženo je na Balkanu u prvih devet meseci 2019. godine. Dok su Sirijci i Sirijke činili većinu dolazaka 2015. i 2016. njihov broj nakon toga je opao, da bi se ponovo povećao tokom jeseni 2019. Save the Children i partnerske organizacije obezbedili su podršku za oko 1,000 odraslih i dece iz Sirije od septembra  do novembra u Srbiji. Mnogi od njih Siriju su napustili malo pre nego što su stigli u Srbiju, kao razloge navodeći obnavljanje sukoba, neizvesnost i nedostatak infrastrukture i usluga koji su posledica višegodišnjih razaranja.

“Čekali smo i čekali da stvari postanu bolje, ali nisu. Još uvek nije bezbedno u Siriji i prestali smo da verujemo da će mir ikada stići, zato smo otišli”, kaže Alma*.

Porodica je prešla more u malom, nestabilnom čamcu koji je nosio još 35 ljudi. “U grupi je bila i beba stara 15 meseci. Svi smo bili jako uplašeni”, kaže Alma*. Nakon kratkog boravka na jednom od grčkih ostrva, porodica je nastavila putovanje. “Hodali smo i hodali, stopala su nam otekla, deca su plakala i nismo imali dovoljno vode ni hrane. Nemamo ničega lepog da se sećamo sa putovanja”, kaže Alma*.

U Miksalištu je porodica našla privremeno sklonište i mesto gde može da se odmori. Više od 1,000 ljudi svakoga meseca, među kojima su deca koja putuju sa porodicama kao i deca koja putuju sama i ostale ranjive grupe ovde pronalaze sklonište tokom dana i prenoćište tokom noći, i ovde mogu dobiti informacije o smeštaju u Srbiji, pomoć sa registracijom kao i uspostavljanje kontakta sa socijalnom službom. U cilju održivosti, vođenje centra za pomoć, koje je prvobitno uspostavljeno kao mesto koje vode nevladine organizacije, 2018. godine preuzeo je Komesarijat za izbeglice i migracije. Miksalište je ostalo ključno mesto za pružanje pomoći umornim i ranjivim izbeglicama i migrantima koji putuju jednom od najfrekventnijih migracijskih ruta u Evropi. Save the Children radi u okviru Miksališta od 2015. godine, vodeći kutak za decu i mlade u saradnji sa lokalnim partnerima i podržavajući rad centra tako što obezbeđuje budžet za operativne troškove.

Kada pristignu u Mikslaište, migranti i izbeglice treba da odluče o tome koji su im dalji koraci. Alma* i njena porodica žele da odu u Nemačku gde imaju člana porodice i osećaju da mogu naći dovoljno podrške da izgrade svoj život.

“Sećam se Sirije pre rata, bila je divno mesto. Ljudi su se smejali i plakali zajedno. Sada su svi na različitim stranama. Želim da moja deca idu u školu jer je škola jako važna. Bez škole, ljudi su kao slepi. Škole u Siriji su uništene,” kaže Alma*.

“Bila bih srećna da se vratim jednog dana kada moja škola ponovo postane dobro mesto za ljude. Sada još uvek nije”, dodaje ona tužno.