Deca izbeglice iz Avganistana moraju da dobiju zaštitu i priliku da zatraže azil

Milioni dece u Avganistanu suočavaju se sa glađu koja je posledica vrtoglavog rasta cena usled nestabilnosti izazvane konfliktom i skorašnjim preuzimanjem vlasti, kao i suše. Takođe, sadašnjost i budućnost onih koji su napustili zemlju veoma su neizvesne i pune pretnje. Devojčicama i dečacima iz Avganistana nephodna je podrška kako bi preživeli i bezbedno rasli, kako onima koji su ostali u zemlji, tako i onima koji su morali da je napuste.

Pomoć koju su neke zemlje Evropske unije ponudile zemljama u susedstvu Avganistana, gde već boravi veliki broj izbeglica, je dobrodošla, kao i spremnost nekih evropskih zemalja da presele izbeglice, ali ta spremnost ne sme da se zadrži samo na onima koji su podržavali vojne operacije. Potrebno je da se podrže svi oni koji su izloženi riziku od progona i čija su ljudska prava ugrožena, a posebno deca, a zemlje Evropske unije svakako imaju resurse da pomognu deci i odraslima koji su prisiljeni da izbegnu iz Avganistana. Avganistanci i Avganistanke koji pristignu u Evropu moraju da dobiju priliku da se njihovi zahtevi za azil uvaže i ispitaju kao individualni slučajevi.

Humanitarno preseljenje i ostali vidovi pomoći izbeglicama iz Avganistana ne smeju da budu iskorišćeni kao razlog da se opravdaju nasilna vraćanja sa evropskih granica. Fokus zemalja Evropske unije na zaštitu granica umesto na pružanje pomoći tražiocima azila, kao i primena nasilja koje su stotine dece i odraslih iskusili prethodnih godina tokom nelegalnih potiskivanja sa granica zemalja EU, već su uzrokovali stvaranjem uskog grla na Balkanu. Na grčkim ostrvima nalazi se hiljade izbeglica, među kojima je veliki broj dece bez pratnje. Izbeglice u Grčkoj ne dobijaju priliku da se njihovi zahtevi za azil obrade, a Turska ih ne prihvata te ni tamo ne mogu da zatraže zaštitu. Izbeglice i migranti, među kojima su i deca i porodice iz Avganistana, očajnički pokušavaju da nastave putovanje na neregularni način, što ih izlaže velikom riziku.

I pre skorašnjih strašnih događaja Avganistan je bio jedno od najopasnijih mesta za svetu za decu. Oko 10 miliona dece bilo je ugroženo glađu i nasiljem, dečiji rad i rani brakovi bili su svakodnevnica, a veliki broj devojčica i dečaka nije imao priliku da pohađa školu. I pre preuzimanja vlasti skoro polovini populacije Avganistana je bila potrebna humanitarna pomoć kako bi preživeli i izborili se sa posledicama dugogodišnjih konflikata, suše, i nedostatka infrastrukture, zbog čega je veliki broj porodica i dece koja putuju sama napuštao zemlju.  

Tokom i nakon preuzimanja zemlje koje su preduzeli talibani, broj ljudi koji su interno raseljeni i kojima je potrebna pomoć udvostručio se – više od pola miliona ljudi, od kojih 330,000 dece, napustilo je svoje domove. Porodice borave bez krova nad glavom, bez hrane i medicinske pomoći. Kako cene hrane rastu i približava se zima, situacija postaje sve gora.

Međunarodna organizacija Save the Children radi u Avganistanu od 1976. godine,  obezbeđujući pomoć deci i odraslima širom zemlje. Save the Children takođe radi u velikom broju zemalja Evropske unije, kao i na Balkanu, pružajući pomoć izbeglicama i migrantima kako iz Avganistana, tako i iz ostalih zemalja, koji u potrazi za bezbednim i dostojanstvenim životom pristižu u Evropu.

Nakon privremenog obustavljanja programa u zemlji, Save the Children ponovo je pokrenuo mobilne zdravstvene timove koji će u provinciji Kandahar pružati osnovnu zdravstvenu zaštitu, podršku mentalnom zdravlju kao i podršku majkama i bebama. Članovi timova su i žene i muškarci, što Save the Children smatra ključnim i neophodnim za sve operacije. Takođe, organizacija planira da nastavi aktivnosti u ostalim provincijama pre nego što počne zima, fokusirajući se na formalno i neformalno obrazovanje, otvaranja kutaka za decu, psihosocijalnu podršku, novčanu i druge vidove pomoći za porodice koje se bore da prežive kao i distribuciju humanitarne pomoći za 550,000 ljudi koji su bili primorani da napuste svoje domove.