Deca izbeglice iz Azije i Afrike ugrožena zbog policije na granicama, a deca iz Ukrajine zbog vršnjačkog nasilja i razdvajanja porodica

Deca izbeglice i migranti koji u Evropu stižu iz Afike, Azije i Bliskog istoka osećaju se ugroženo zbog opasnosti i teškoća koje doživljavaju na svom putu, dok decu iz Ukrajine najviše pogađaju teškoće u zemljama u kojima su zatražili zaštitu, kao i to što su odvojena od svojih očeva, pokazuje novo istraživanje koje je organizacija Save the Children sprovela u 7 evropskih zemalja.

Prema iskustvima koje je za izveštaj “Hope and Harm” podelilo više od 500 dece i staratelja iz 16 zemalja iz kojih izbeglice i migranti pristižu u evropske zemlje, više od polovine dece koja su napustila svoje domove u afričkim i azijskim zemljama bilo je u opasnosti tokom dugog i napornog putovanja. Troje od četvoro dece reklo je da je opasnost dolazila od policije, svako drugo dete navelo je graničnu policiju, a šestoro od deset dece osetilo se ugroženima zbog krijumčara.

Deca iz zemalja kao što su Avganistan i Sirija opisala su kako ih granična policija tuče i preti im, i kako borave i spavaju na otvorenom, u planinama i u šumama. Jedno dete u Grčkoj reklo je: “Policija u Grčkoj mi je izubijala jednu ruku. Uzeli su mi svu odeću i poslali me nazad u Tursku.“

Jedno od te dece, Omar*, došao je iz Sirije u Evropu sa porodicom tražeći utočište od rata. Nakon što su  tri puta bezuspešno pokušali da iz Turske uđu Grčku, uspeli da pređu more čamcem na naduvavanje koji se izduvao 20 metara od obale, i stignu u Švedsku gde sada imaju državljanstvo. “Put je bio vrlo opasan ali znali smo da ćemo, ako ostanemo, umreti… Bio sam mali ; nisam umeo da plivam, a bilo je jako duboko. Hvala bogu što niko nije umro.“ 

“Ovo nije normalan put. Zelim da kažem političarima da treba da ga olakšaju. Niko ne bi birao da umre na putu do Evrope, da nije tako opasno u njihovim zemljama“, rekao je Omar*.

Istraživanje pokazuje da deca iz Ukrajine imaju značajno drugačije iskustvo putovanja u evropske zemlje od dece iz Azije i Afrike. Svako peto dete iz Ukrajine koje je učestvovalo u istraživanju osećalo se ugroženo tokom putovanja, ali ni jedno nije kao razlog navelo policiju ili krijumčare. Ova deca najviše su kao razlog što se osećaju loše nakon što su napustili svoju zemlju navode vršnjačko nasilje u zemlji u kojoj borave, pad samopouzdanja kao i to da im nedostaju očevi koji nisu mogli da napuste Ukrajinu.

Uprkos opasnostima na putu, mnoga deca rekla su kako se osećaju bezbednije u novoj zemlji nego u zemlji porekla, jer, kako je jedno dete objasnilo, „nema bombi i raketa.“

U situaciji u kojoj deca izbeglice i migranti stradaju zbog nasilja, uključujući i nasilje na granicama, donosi se novi EU pakt o migracijama i azilu. Ova legislativna reforma sistema azila i migracija u Evropskoj uniji značajno će oblikovati pristup migracijama u svim zemljama u Evropi, a uticaće i na zemlje na Balkanu koje se nadaju da će pristupiti Evropskoj uniji.

Umesto da unapredi položaj dece, ova legislativa može dodatno da ugrozi decu koja zaštitu traže u Evropi i njihova prava. Postoji veliki rizik da će primena novih mera voditi ka tome da deca u situaciji izbeglištva i migracija i njhove porodice budu smeštane u pritvor, i da im se na druge načine ograničava kretanje.

Prihvat izbeglica iz Ukrajine pokazao je da je drugačiji tretman dece i odraslih izbelgica i migranata moguć, ali Pakt o azilu i migracijama ignoriše lekcije koje se mogu naučiti iz ukrajinske izbegličke krize i ne želi da isti tretman, na koji imaju pravo, obezbedi svoj deci izbeglicama i migrantima.

Deca i odrasli izbeglice iz Ukrajine bez prepreka ulaze u evropske zemlje, gde je njihov status zaštićen direktivama o privremenoj zaštiti. Na žalost, deca iz Ukrajine suočavaju se sa nasiljem, diskriminacijom i problemima u školovanju, i teško im je da održe samopouzdanje. Tokom istraživanja, sva deca iz Ukrajine rekla su da im nedostaju njihovi očevi. Nekoliko dece iz Ukrajine reklo je da se odnos prema njima u lokalnim sredinama promenio, što je jedno dete opisalo rečima: „Ako na ulici govoriš ukrajinski ili ruski, mogu da te napadnu. Blizu naše škole su napisane neke ružne reči o Ukrajini.“

• Između septembra i novembra 2023. godine, organizacija Save the Children je sprovela 18 fokus grupa koje su uključivale 95 dece iz sedam zemalja; intervjuisala 52 stručnjaka koji se bave obrazovanjem dece izbeglica u 11 zemalja i prikupila odgovore na detaljan upitnik od preko 222 dece i 279 staratelja u 10 zemalja. Učesnici fokus grupa bili su iz Avganistana, Angole, Demokratske Republike Kongo, Etiopije, Gambije, Iraka, Maroka, Sirije i Ukrajine. Ispitanici u upitniku bili su iz Alžira, Avganistana, Bangladeša, Irana, Iraka, Nigerije, Pakistana, Somalije, Sudana, Sirije i Ukrajine, koji sada svi žive u evropskim zemljama. Od dece koja su odgovorila na upitnik, 64% su bili dečaci i 36% devojčice. Sva deca koja su učestvovala u istraživanju bila su starija od 12 godina. Većina dece i staratelja koji su popunili upitnik tokom istraživanja su izbeglice iz Ukrajine (86% staratelja i 68% dece). Većina diskusija u fokus grupama, 12, bila je organizovana sa Ukrajincima, a 6 diskusija u fokus grupama sprovedene su sa decom iz drugih zemalja.