Deca izbeglice nastavljaju da uče uprkos epidemiji kovida-19

Deca prate časove onlajn. Fotografija Save the Children.

“Drago mi je što imamo ovu školu u kampu”, kaže desetogodišnja Sava* iz Iraka, “naučila sam mnogo toga novog u poslednjih nekoliko dana. Volela bih kad bih ponovo mogla da idem u ‘veliku školu‘, ali znam da zbog epidemije ne bi trebalo da izlazimo.”

Sava* je jedna od dece koja su, zbog konflikata i nesugurnosti, napustila svoje zemlje porekla i, putujući zapadnobalkanskom rutom, stigla u Bosnu i Hercegovinu. Od oko 8,000 izbeglica i migranata koji se trenutno nalaze u zemlji, većina boravi na severozapadu zemlje u Unsko-sanskom kantonu. Save the Children i UNICEF 2018. godine pokrenuli su program obrazovanja kako bi Sava* i ostala deca izbeglice i migranti mogli da nastave da pohađaju školu. Podržali smo škole u Unsko-sanskom kantonu da organizuju pripremnu nastavu, obezbedili prevoz za decu do škola, školsku opremu i obroke, a kulturološki medijatori iz našeg tima za obrazovanje svakodnevno su pratili decu u školu i pomagali im sa školskim zadacima. Više od 540 dece izbeglica i migranata uključeno je u program od njegovog pokretanja.

Međutim, kao i u mnogim drugim zemljama, usled rizika od epidemije kovida-19 škole su morale da budu zatvorene. Ova mera posebno je uticala na živote dece izbeglica i migranata, kojima je odlazak u školu, upoznavanje novih prijatelja i prilika da provedu vreme van kampa donosila radost i osećaj normalnosti koji im tako često nedostaje.

“Nedostaju mi škola, učiteljica i moji prijatelji iz razreda”, kaže jedanaestogodišnji Zain* iz Iraka, “ali razumem da se ova bolest prenosi sa osobe na osobu, i da sada ne možemo da provodimo vreme sa drugim ljudima.”

Učenje jezika tokom epidemije kovida-19. Fotografija Save the Children.

Više od 50,000 izbeglica i migranata stiglo je u Bosnu i Hercegovinu od kada je, 2018. godine, postala ključna tranzitna zemlja na Balkanu. Istovremeno, organizacija Save the Children je, u saradnji sa UNICEF-om, pružajući usluge zaštite dece, koje često znače spašavanje života, kao i usluge pristupa obrazovanju, pomoći u odeći i obući, obezbedila podršku za više od 15,000 dece i odraslih. Epidemija kovida-19 povećala je pritisak kako na institucije u Bosni i Hercegovini, tako i na humanitarne organizacije, i suočila ih sa izazovom da se prilagode novim okolnostima. Imajući u vidu važnost obrazovanja i njegov značaj za mentalno zdravlje i dobrobit dece u teškim okolnostima, nastavak obrazovanja za decu izbeglice i migrante postavljen je kao jedan od prioriteta.

Bosna i Hercegovina je, uz mnoge druge zemlje, uvela školsku nastavu na daljinu, te su se aktivnosti prebacile na televizijski program i onlajn platforme. Tim za obrazovanje prilagodio je svoj rad kako bi pružio i podršku deci da se prilagode i nastave učenje u novim okolnostima. U kutku za decu u centrima Borići, Sedra i Bira radi se sa malim grupama dece. Kulturološki medijatori pomažu deci da prate časove u onlajn školi, i preuzmu domaće zadatke. Zatim deca odlaze u sobu da urade zadatke, a druga mala grupa dece, do troje njih, dolazi na svoje časove i po svoje zadatke. Tim za obrazovanje vodi računa o tome da deca redovno rade svoje zadatke i mogu da ih provere. Kako bi podržao decu koja su pred zatvaranje škola bila u pripremnom programu, tim za obrazovanje je u kontaktu sa učiteljicama i učiteljima koji svakodnevno deci šalju posebne školske materijale.

Kada god je to moguće, aktivnosti se održavaju u malim grupama napolju, na svežem vazduhu, vodeći računa da između dece postoji propisano rastojanje.

Školske aktivnosti na otvorenom. Fotografija Save the Children.

Deca i tim za obrazovanje preduzimaju i sve druge važne mere kako bi sačuvali svoje zdravlje. “Nosimo maske i rukavice, i redovno peremo ruke”, objašnjava devetogodišnji Ibrahim* iz Iraka. “Ako kijamo, koristimo maramicu koju odmah bacimo i odmah je bacimo, a ako se razbolimo moramo odmah da tražimo da idemo kod lekara”, dodaje desetogodišnja Marjam* iz Avganistana.

Održavanje udaljenosti od druge dece i ljudi, jedna od najvažnijih mera u smanjivanju rizika od prenošenja koronavirusa, je vrlo teško, skoro nemoguće sprovesti u centru za izbeglice. Baran* (11) i Neda* (13) iz Avganistana smeju se dok ističu da daju sve od sebe da to urade, koliko god teško bilo: “Kada se sretnemo, više se ne ljubimo i ne grlimo kao što smo to nekad radile.”

“Srećne smo što imamo mesto na kojem možemo da nastavimo da učimo”, dodaju devojčice, “ali nedostaju nam dani kada smo iščekivale prevoz za školu, vreme koje smo provodile na časovima… Želele bismo da sve bude kao što je bilo ranije."

*Imena su promenjena kako bi se zaštitio identitet dece.