Evropa obezbeđuje dostojanstvenu zaštitu milionima iz Ukrajine dok 1 od 50 izbeglica umre ili nestane na mediteranskim rutama

Jedno od 50 dece i odraslih, izbeglica i migranata koji stižu u Evropu mediteranskim rutama, izgube život ili nestanu u toku ovog opasnog puta. Pri dolasku, izloženi su nasilju i nehumanom tretmanu, pokazuju podaci prikupljeni za novi izveštaj organizacije Save the Children.

Istovremeno, evropske zemlje, kao i Evropska unija su, dobrodošlicom koju su u toku prošle godine ukazale deci izbeglicama iz Ukrajine, dokazale da neljudski tretman i gubitak života ne moraju da se dešavaju.

Novi izveštaj organizacije Save the Children, “Utočište samo za neke”[1], pokazuje da je, od oko pola miliona izbeglica i migranata koji su od 2019. godine stigli u Evropu, više od 8,000 osoba poginulo ili nestalo na mediteranskim rutama[2]. Od onih koji su uspeli da stignu, oko 20% su deca.

Oko 90% izbeglica koje su dospele u neku evropsku zemlju bilo je primorano da putuje rizičnim kopnenim i morskim rutama jer ne postoje bezbedni, legalni načini kojima bi deca mogla da zatraže zaštitu i azil u Evropi.

Kontrast između tretmana izbeglica koje stižu mediteranskim rutama i izbeglica iz Ukrajine je veliki – 8 milionaizbeglica iz Ukrajine, od kojih su 40% deca, primljeno je sa dobrodošlicom u evropskim zemljama od prošlog februara.

To je skoro dva puta veći broj ljudi nego što je to bio slučaj sa brojem onih koji su zatražili zaštitu 2015. i 2016. godine kada je u Evropu stigao veliki broj izbeglica, posebno iz Sirije. 

Organizacija Save the Children kaže da su smrti dece i članova njihovih porodica direktna posledica oštrih mera koje su Evropska unija i evropske zemlje uvele da spreče ulazak izbeglica na svoju teritoriju, ilegalno proterujući one koji pokušaju.  

Deca iz Ukrajine suočavaju se sa strašnim teškoćama bežeći od rata i ostavljajući za sobom svoje voljene. Zahvaljujući tome što postoji organizovan prihvat, ova deca nisu izložena nasilju, ilegalnim proterivanjima, nisu prepuštena krijumčarima, i imaju dostojanstven tretman na koji imaju pravo.

U Evropskoj uniji prvi put je, u martu 2022. aktivirana Direktiva o privremenoj zaštiti, kojom su vlade obezbedile smeštaj, pristup obrazovanju i zdravstvenim uslugama za ukrajnske izbeglice. U ostalim zemljama, donešene su slične odluke kojima su regulisani status i zaštita ukrajinskih izbeglica. Istovremeno, države koje se nalaze na migrantskim rutama, kao što su države na Balkanu, pokazale su podršku tako što su uvele odluke o privremenoj zaštiti na godinu dana – kao što je to učinila Srbija, ili omogućila izbeglicama olakšan boravak, kao u Bosni i Hercegovini, gde su deca i porodice iz Ukrajine dobila dozvolu za boravak u trajanju od 6 meseci.

Sa druge strane, upravljanje migracijama kada su u pitanju izbeglice koje putuju mediteranskim rutama sve više se fokusira na bezbednost granica. Nedopustiva je razlika u tretmanu koja se vidi u iskustvima dece  koja nisu iz Ukrajine, i sa kojima organizacija Save the Children dolazi u kontakt. Ova deca izložena su strašnom nasilju na putu do Evrope. Deca svedoče o tome kako ih na granicama skidaju do gole kože, ostavljaju da se smrzavaju, ili tuku i muče koristeći električne šokove.

 Počinioci nasilja su najčešćepripadnici granične policije i krijumčari. Krijumčari zarađujući na ljudima koji nemaju drugog izbora nego da im se prepuste.

 Abas*, 10, iz Sirije, opisuje šta se desilo kada su stigli u Grčku. “Hodali smo kroz šumu satima, bez hrane ili vode, hodali i molili se da sve bude ok. Ali, 100 metara od policijske stanice, stavili su nas u kombi. Slomio sam se… Policija nas je naterala da se svučemo, što sam ja odbio. “

 Njegova majka Samah* je rekla: “Odveli su nas do reke… Nisam videla ništa, ni svog sina. Nisam znala gde sam i vrištala sam na maskirane muškarce da nigde ne idem bez sina. Na drugoj strani, među drvećem, videli smo naoružanog muškarca. “ 

Izbeglice u Evropi nemaju mogućnost da se kreću, zatraže azil u zemlji u kojoj žele, i pridruže se porodicama. Između zemalja EU i zemalja na Balkanu, koje su zemlje ulaska, skoro da ne funkcionišu mehanizmi za spajanje porodica ili preseljenje uz pomoć kojih bi deca i njihove porodice mogla da nastave putovanje ka nekoj od zemalja destinacije. Zbog ovoga, često se sami odlučuju da nastave putovanje, pri čemu su izloženi riziku od trgovine ljudima.

Umesto da se ti mehanizmi razvijaju, zemlje Evropske unije se fokusiraju na saradnju sa zemljama na Balkanu kako bi se “zaštitila Evropa“. Jedan od takvih primera je i skorašnji  sporazum koji je Srbija potpisala sa Austrijom i Mađarskom u cilju smanjivanja migracija, sa fokusom na readmisiju.

Organizacija Save the Children smatra da primer odgovora na ukrajinsku krizu zapravo može da bude prilika da se uspostavi pravedniji sistem za sve izbeglice u Evropi.

 Zemlje u Evropi moraju da osiguraju bezbednost i prava dece svih izbeglica i migranata kojima je potrebna pomoć. U Evropskoj uniji, prilika za unapređenje politika postoji u novom Paktu o azilu i migracijama, o kojem se trenutno pregovara.

Zemlje na mediteranskim rutama, kao što su države na Balkanu, moraju biti uključene u politike kojima se garantuje zaštita izbeglicama i migrantima, i moraju imati svu potrebnu pomoć da obezbede poštovanje prava sve dece koja pristižu u Evropu.

Napomene:

·        Imena Abas* and Samah* promenjena su kako bi se zaštitio njihov identitet. 

·        Organizacija Save the Children pomaže deci izbeglicama i migrantima iz Ukrajine u 13 evropskih zemalja, i od 2015. godine širom Evrope podržava decu i porodice koje traže utočište.