Evropska unija ne sme da saučestvuje u gubitku života i kršenju ljudskih prava na granicama Evrope

Još jedna tragedija na granicama Evrope, u kojoj je, blizu grčke obale, stradalo na desetine, a verovatno i stotine dece, žena i muškaraca, desila se kao posledica politike Evropske unije koja onemogućava ljudima da bezbedno dospeju u Evropu i tu zatraže zaštitu.

Stotine ljudi je nestalo i pretpostavlja se da su izgubili život kada je ribarski brod sa previše putnika potonuo 15. juna, a među stradalima je veliki broj žena i dece koji su se nalazili ispod palube. Vlasti nekoliko država članica bile su obaveštene da je brod u opasnosti satima pre nego što je potonuo[1], a na mestu nesreće je, prema izveštajima, bila prisutna i letelica Fronteksa, EU agencije za graničnu i obalnu stražu[2].

Situacija je, godinama, sve gora i gora kada su u pitanju tragedije na evropskim kopnenim, rečnim i morskim granicama u kojima stradaju izbelgice i migranti, te je u prvoj četvrtini ove godine registrovano najviše izgubljenih života na Mediteranu u poslednjih 6 godina[3].

Uz to, već godinama, novinari i organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava dokumentuju kršenja prava, nasilna proterivanja izbeglica i migranata i sistemske propuste da se obezbede zaštita i pomoć ugroženima kroz akcije traganja i spašavanja na moru[4], što govori o tome da je ovo postalo deo de facto politike Evropske unije o upravljanju migracijama.

Stotine izveštaja i dokaza, koji uključuju svedočenja dece i odraslih, žrtvi nasilja, podnete su na uvid Evropskoj komisiji, državama članicama Evropske unije, i donosiocima odluka u Evropi, uz zahteve da se sprovedu mere kako bi se sprečila kršenja ljudskih prava i gubitak života na granicama.

Umesto toga, neke EU zemlje su drastično smanjile kapacitete za traganje i spašavanje života na moru i čak onemogućile pristup nevladinim organizacijama,[5] čime direktno krše propisane međunarodne obaveze o traganju i spašavanju na moru.

Uz to, prošle nedelje, države članice EU složile su se u vezi sa reformom EU sistema azila i migracija, koja je zasnovana na odvraćanjima migranata i pritvoru na granicama, i koja će, najverovatnije, usloviti više proterivanja, kao i smrti na kopnu i moru. Do sada uspostavljeni mehanizmi monitoringa granica nisu niti nezavisni, niti efikasni.[6]

Sve ove mere samo će ljude koji beže od rata i nasilja primorati da traže sve opasnije rute i načine putovanja, što će izazvati veći broj izgubljenih života. Istovremeno, Evropka unija i njene zemlje članice oslanjaju se sve više na netransparentne sporazume sa trećim zemljama, vredne milione evra, kako bi sa sebe skinule odgovornost i teret upravljanja migracijama.

Kada je u pitanju skorašnja tragedija u Grčkoj, zahtevamo kompletnu istragu o ulozi zemalja članica EU, kao i o ulozi i umešanosti Fronteksa.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, mora konačno da zauzme jasan stav kada je u pitanju groblje na kopnenim i morskim granicama Evrope, i da pozove države članice EU na odgovornost.

Evropski sistem azila mora da garantuje ljudima pravo da traže zaštitu uz puno poštovanje njihovih prava. Mora se odustati od narativa kojim se, za brodolome i ostalo nasilje duž rute, krive krijumčari ljudima i sami migranti i izbeglice, i kojim se rešenje traži samo u borbi protiv kriminalnih mreža. Kako bi se zaštitili životi na moru, EU i države članice moraju da uspostave proaktivne službe traganja i zaštite na Mediteranu za koje će obezbediti dovoljna sredstva iz državnih budžeta.

Previše dugo Evropska komisija i države članice Evropske unije služe se praznim rečima, i ne preduzimaju potrebne korake, što ovaj put moraju da učine.

Potpisnici:

Amnesty International

Danish Refugee Council

HIAS Europe

Human Rights Watch

International Rescue Committee

Médecins sans Frontières / Doctors Without Borders

Missing Children Europe

Oxfam

Save the Children

SOS Children’s Villages International