Ako se pristup klimatskoj krizi ne promeni, današnja deca živeće u svetu u kojem su toplotni talasi, poplave, suše i požari višestruko učestaliji nego što su bili tokom života njihovih roditelja i deda i baka.
Novorođenčad širom planete suočiće se tokom svog života sa dva puta više suša, skoro tri puta više poplava, i tri puta više propalih useva. Ako emisija gasova na koju su se države obavezale Pariskim sporazumom ostane ista, takođe se očekuje da se broj šumskih požara udvostruči, a broj toplotnih talasa bude čak sedam puta veći.
Ovo su zaključci istraživanja koje je međunarodna organizacija Save the Children sprovela u saradnji sa Slobodnim univerzitetom u Briselu (Vrije Universiteit Brussel) i čiji je proizvod izveštaj“Rođeni u vreme klimatske krize: zašto moramo da reagujemo odmah i zaštitimo dečija prava”[1]. Zbog toga što pogađa prvenstveno decu, smatra organizacija Save the Children, može se reći da je klimatska kriza, u suštini, kriza dečijih prava.
Za potrebe izveštaja, napravljeno je poređenje između generacija rođenih 2020. i 1960. godine, a kao osnovica globalnog pristupa problemu klimatskih promena uzet je Pariski sporazum.
Cilj Pariskog sporazuma, koji je nastao 2015. godine kao ključni međunarodni sporazum kada je u pitanju klima, je da se značajno smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte i tako porast temperature u ovom veku spreči da bude iznad 2 stepena Celzijusa, a da se, idealno, zadrži na maksimalno 1.5 stepen Celzijusa. Kako bi se to postiglo, zemlje potpisnice sporazuma obavezale su se na smanjenje emisije gasova. Ti planovi, međutim, nisu dovoljni, i stručnjaci upozoravaju da će, ako se ništa ne promeni, temperature u skoroj budućnosti porasti između 2.6 i 3.1 stepeni Celzijusa, što će imati katastrofalne posledice po decu.
Neki delovi planete stradaće više od drugih kada su pitanju kako visina temperature, tako i učestalost toplotnih talasa. Tako decu u Avganistanu u budućnosti očekuje 18 puta više toplotnih talasa nego što su iskusile starije generacije u ovoj zemlji. Deca u Maliju biće značajno više ugrožena glađu jer se može desiti da usevi stradaju čak deset puta češće nego što je to bio slučaj u prethodnih 80 godina.
U nekim zemljama, deca će biti pogođena višestokrukim katastrofama koje se dešavaju istovremeno, ili u kratkom razmaku, što izaziva strašne posledice po prirodnu sredinu i živote ljudi.
Deca koja žive u zemljama u razvoju, kao i deca iz zajednica u nepovoljnom položaju najviše su pogođena klimatskom krizom, s obzirom na to da su već izložena većem riziku od poplava, gladi i neuhranjenosti.
Klimatske promene i prirodne opasnosti izazivaju i mnogobrojne posledice u društvima, koje se možda ne mogu na prvi pogled povezati sa klimom. Ugrožene su ekomije čitavih zemalja, kao i sistemi od kojih zavisi dobrobit dece, kao što su obrazovanje i zdravstvo. Nakon kriza, povratak u prethodno stanje uvek je teži za ranjivije grupe, što su najčešće devojčice, deca koja žive u siromaštvu, deca sa invaliditetom. Rezultat klimatskih promena su i raseljavanje i migracije, kojima već svedočimo, i u kojima milioni dece gube godine i godine detinjstva.
Posledice klimatskih promena mogu da zarobe decu u dugotrajnom siromaštvu, i ugroze napredak koji je rezultat decenija borbe protiv gladi i drugih činilaca koji ugrožavaju život, zdravlje i razvoj dece širom planete. Skorašnji toplotni talasi koji su pogodili mnoge zemlje, požari, velike suše koje su dovele do gladi, ali i mnogobrojne poplave, pokazuju da nigde nije bezbedno, i da deci predajemo smrtonosnu budućnost.
Još uvek ima vremena da se kriza globalnih razmera umanji. Ako zagrevanje bude zaustavljeno na 1.5 stepena, izloženost današnje novorođenčadi tokom njihovog života toplotnim talasima smanjiće se za 45%, izloženost sušama za 39%, poplavama 38%, šumskim požarima za 10% a verovatnoća da se desi propast useva u zemljama u kojima deca žive smanjiće se za 28%.
Kako bi se sprečile posledice krize, moramo da obezbedimo podršku za one koje kriza najviše pogađa. Vlade širom sveta imaju obavezu, propisanu zakonima, da delaju u najboljem interesu dece.
Međutim, iako su deca najviše pogođena posledicama krize, izostavljena su iz donošenja odluka i uticaja na promene. Države moraju dati priliku decu da se njihov glas čuje i da utiču na odluke koje se tiču njihove budućnosti.
Kako bi se smanjio uticaj klimatske krize na živote miliona dece, organizacija Save the Children zahteva sledeće: