Pet godina nakon početka izbegličke krize, više od 200.000 dece izbeglica i migranata bez pratnje prepušteno je neizvesnoj sudbini u Evropi

Dečak bez pratnje u centru za izbeglice u Bihaću, Bosna i Hercegovina. Fotografija: Velija Hasanbegovic, Save the Children

Oko 210.000 dece izbeglica i migranata bez pratnje zatražilo je azil u Evropi tokom proteklih pet godina, bežeći od sukoba, progona ili nasilja. Ukupan broj dece gotovo sigurno je i mnogo veći, s obzirom na to da mnoga deca ne budu identifikovana. Dok su neka deca izbeglice i migranti uspeli da dobiju zaštitu i podršku, mnoga se i dalje bore za pristup zaštiti i ostalim osnovnim uslugama, kao i za dobijanje izbegličkog statusa. Ova deca žive u stalnom strahu od deportacije ili pritvora i nisu u mogućnosti da se spoje sa članovima porodice koji žive u Evropi, navodi se u izveštaju organizacije Save the Children „Zaštita izvan domašaja: Prava dece izbeglica i migranata u Evropi“, objavljenom povodom petogodišnjice  smrti dečaka Alana Kurdija, izbeglice iz Sirije, koji je izgubio život tik uz tursku obalu, postajući tragični simbol izbegličke krize.

U istom periodu više od 700 dece, među kojima su i bebe, izgubilo je život u pokušajima da se domognu evropskih obala, tokom opasnih putovanja preko mora.

U proteklih pet godina, navodi se u izveštaju, odluke koje su evropske zemlje donele u smeru upravljanja izbegličkom krizom samo su otežale kretanje izbeglica, dece i odraslih, i učinile ga opasnijim. Deca, koja putuju sama ili sa porodicom, imaju jedinstvene potrebe i moraju im se obezbediti sigurno okruženje i zaštita. Evropska unija je, međutim, odgovorila sve restriktivnijim i opasnijim merama. Zbog načina na koji se Evropa odnosi prema najugroženijoj deci u trenutku kada su im pomoć i zaštita najpotrebniji, mnoga od ove dece prisiljena su na život van sistema u Evropi, u velikom riziku od iskorišćavanja i zlostavljanja.

Jedan od najdrastičnijih primera ugrožavanja dečijih prava je situacija u kojoj se nalaze deca izbeglice i migranti u Grčkoj. U prethodnih godinu dana, na grčkim ostrvima svakodnevno boravi oko 10.000 dece, od čega je 60% mlađe od 12 godina. Iako su uloženi određeni napori za preseljenje dece iz Grčke, hiljade ih i dalje ostaje napušteno zbog nespremnosti nekih evropskih zemalja da prihvate i zbrinu decu koja su među najugroženijim na svetu.

Mnoga deca beže iz zemalja koje se nalaze u tekućim ili neprekidnim krizama. U Siriji, sukob ulazi u desetu godinu, i polovina od osam miliona dece u toj zemlji ne zna ni za šta drugo osim rata. Konflikt u Avganistanu - odakle potiče većina dece bez pratnje u Evropi – već godinama je među najsmrtonosnijim sukobom po decu, koja čine gotovo trećinu svih žrtava u ovoj zemlji.

Mnoge evropske države odgovorile su na migrantsku krizu zatvaranjem svojih granica. U mnogim zemljama su olakšani postupci za pritvor dece, otežano ili onemogućeno spajanje dece sa roditeljima - samo u Grčkoj, u martu ove godine u pritvoru je bilo 331 dete.

Ahmed, petnaestogodišnji dečak koji je pobegao iz Sirije i sada se nalazi u Beogradu u Srbiji, rekao je: „Kada pokušamo da pređemo granice, policija nas tuče. Često su vrlo grubi. Mislim da žele da se uplašimo i da ne pokušamo ponovo. Već dugo nisam video svoju porodicu, došao sam u Evropu jer u Siriji, Libanu ili Turskoj nije bilo ničega za mene."

Prema svedočenjima dece i humanitarnih radnika, mnoga deca imaju simptome traume i depresije, kao što su noćne more, ali i ozbiljniji slučajevi samopovređivanja, kao posledice iskustava u zemljama porekla i mukotrpnog putovanja, stalne nesigurnosti statusa i usled straha od deportacije.

Na osnovu podataka koje su prikupile organizacije poput Eurostata, UNHCR-a i IOM-a, organizacija Save the Children je utvrdila da:

- Većina od 200.000 dece bez pratnje dolazi iz Avganistana, Sirije i Eritreje, i nalaze se u Nemačkoj, Grčkoj, Italiji i Švedskoj.

- Od oko 35.000 tražilaca azila u poslednjih pet godina koji su preseljeni iz Grčke i Italije, samo 834 su bila deca bez pratnje.

- Broj dolazaka u Grčku preko mora gotovo se udvostručio između 2018. i 2019. (sa 32.000 na 60.000 ljudi)

Iako je došlo do određenih pomaka, oni su ostali u senci oštrih graničnih politika i mera za sprečavanje ranjive dece da uopšte uđu u Evropu. Nove migracione politike ne bi trebale da nastaju po cenu dečijih života, navodi se u izveštaju.

Uoči najave EU da će uvesti nove mere u vezi sa azilom i migracijama, organizacija Save the Children poziva na obavezu EU da, pri donošenju odluka, prava dece budu prioritet. Zemlje Evropske unije i njeni lideri treba da obezbede da ugrožena deca budu bezbedna. Mora se osigurati da deca, čim pristignu u Evropu, dobiju zaštitu i odmah se uključe u postupak azila, umesto da budu vraćana nazad u okolnosti koje su po njih opasne. Više legalnih procedura i načina za migracije i brz postupak kada je u pitanju spajanje porodica, mogli bi da spreče da sve više dece umire na putu ka Evropi.

Izveštaj „Protection beyond reach: State of play of refugee and migrant children’s  rights in Europe“ se može naći na adresi:

https://resourcecentre.savethechildren.net/library/protection-beyond-reach-state-play-refugee-and-migrant-childrens-rights-europe