Više zaštite na granicama

U četvrtak 17. maja šefovi država zemalja članica Evropske unije srešće se sa liderima Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i Kosovo) da razgovaraju o saradnji u nekoliko oblasti, uključujući migracije i bezbednost. Pitanje kontrole granica dobilo je na značaju usled povećanog priliva izbeglica i migranata kako u zemlje Zapadnog Balkana, tako i u zemlje Evropske unije, što je dovelo do povećanog ulaganja od strane EU kao i raznih dogovora o saradnji između ovih zemalja. U isto vreme, izbeglice i migranti, uključujuči decu i ostale ranjive grupe, suočavaju se sa ozbiljnim rizicima na Zapadnom Balkanu i u zemljama EU – izloženi su nasilju, vraćanju sa granica i teritorija zemalja (push backs) i kolektivnim proterivanjima. U novembru 2017. šestogodišnja devojčica izgubila je život nakon što je njena porodica vraćena iz Hrvatske u Srbiju[1].

Agencija Evropske unije za osnovna prava objavila je, u svom februarskom izveštaju o migracijama, da izbeglice i migranti nisu u mogućnosti da ostvare pravo pristupa teritorijama, navodeći slučajeve neprimerenog postupanja graničnih službenika, uključujući i fizičko nasilje, u Bugarskoj, Hrvatskoj i Mađarskoj. Ponovljeni slučajevi vraćanja ljudi zabeleženi su na mađarskim granicama[2].

Granice se ne smeju štititi na štetu bezbednosti ljudi. Uoči Samita Zapadnog Balkana, pozivamo šefove zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana da, razmatrajući navedene preporuke, pronađu rešenja za sledeća pitanja:

1. Poštovanje prava na traženje azila

U zemljama Zapadnog Balkana ostvarivanje prava na traženje azila je otežano, ili čak uskraćeno, uz izostanak odgovarajućeg procesa u razmatranju zahteva[3]. Tražioci azila često bivaju vraćeni sa granica, a postojeći zakoni se ne primenjuju adekvatno, uskraćujući mnogima pravo na pristup procedurama za traženje azila. U 2017. godini, Srbija je sprečila prelazak granice za 2638 ljudi, Crna Gora 614, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija 4129 i Albanija 1047.[4]

U isto vreme, broj (procenat) odobrenih zahteva za azil u zemljama Zapadnog Balkana je vrlo nizak[5]. Tokom cele 2017. godine 162 ljudi tražilo je azil u BJR Makedoniji; supsidijarna zaštita odobrena je za samo 5 ljudi, dok izbeglički status nije odobren ni jednoj osobi[6]. Na Kosovu, 147 ljudi podnelo je zahtev za azil; supsidijarna zaštita odobrena je za dvoje ljudi, a ni jednoj osobi nije priznat izbeglički status[7]. U Bosni i Hercegovini, 381 osoba prijavila se za azil u 2017. godini, 8 je dobilo supsidijarnu zaštitu i ni jednoj osobi nije odobren izbeglički status[8].

Prema međunarodnim i evropskim zakonima, tražioci azila moraju uvek da imaju pristup individualnoj proceni, i nikada ne smeju biti izloženi kolektivnim proterivanjima. Zemlje Evropske unije i Zapadnog Balkana treba da primene sve  raspoložive mere, uključujući povećano i ciljano ulaganje u sisteme za azil, besplatnu pravnu pomoć, izgradnju kapaciteta i ustanovljavanje delotvornih mehanizama monitoringa kako bi ispunili obaveze u oblasti osnovnih prava, sadržane u pregovaračkim poglavljima 23 i 24 za pristup Evropskoj uniji.

2. Humano upravljanje granicama i podrška žrtvama trgovine ljudima

Praksa nezakonitog proterivanja, deportacije, kao i vraćanja preko granice (push backs), vrlo je prisutna na svim granicama, i mora prestati[9]. Ljudi koji prelaze granice, uključujući malu decu, redovno su izloženi nasilju i ponižavajućem tretmanu u kojem često učestvuju službenici na granicama. Kako putovanja postaju duža i skuplja, mnogi tražioci azila, a posebno žene i deca, nalaze se u riziku da ostanu bez novca, budu primorani na seks za preživljavanje ili postanu žrtve trgovine ljudima, seksualne i drugih oblika eksploatacije[10]. Organizovani krijumčari profitiraju šireći operacije na Zapadnom Balkanu, često sarađujući sa trgovcima ljudima ili bivajući i sami uključeni u te aktivnosti.

Pozivamo zemlje Evropske unije i Zapadnog Balkana da uvedu i dalje razviju efikasne mehanizme praćenja rada i odgovornosti službenika na granicama, kako bi se sprečile zloupotrebe službenog položaja i kršenje postupaka na koje ih obavezuje zakon; potrebni su delotvorni mehanizmi žalbi, prijavljivanja, istrage i kažnjavanja. Frontex treba da zadrži operacije usmerene na monitoring i izgradnju kapaciteta na Balkanu, sa posebnim fokusom na poštovanje zaštite prava na granicama. Zapadnobalkanske zemlje, sa podrškom EU, treba da u najkraćem roku kreiraju nove mehanizme međugranične saradnje sa ciljem zaštite migranata.

Ovo uključuje bolju identifikaciju žrtava trafikinga i obučavanje relevantnih službenika kako bi se osiguralo da se žrtve upućuju na nacionalne službe odgovorne za njihovu zaštitu.

3. Sigurne i regularne izbegličke rute

Mnoge izbeglice i migranti ostaju u zemljama Zapadnog Balkana zbog nedostatka pristupa legalnim procedurama i drugim regularnim rutama. Spajanje porodica je zahtevan i spor proces. Izbeglice i migranti kojima je onemogućen nastavak putovanja u zemlje destinacije treba da budu uvedeni u regularne procedure u najkraćem vremenskom periodu u kojem je to moguće.

Pozivamo zemlje članice EU da održe postojeće i omoguće nove sigurne, regularne i delotvorne izbegličke i migrantske rute, uključujući spajanje porodica, preseljenje za izbeglice, humanitarne vize i druge oblike podrške, prioritizirajući decu i ostale ranjive grupe.

4. Finansiranje za izgradnju humanih i pravičnih sistema za azil i integraciju

Kada je u pitanju pristup finansiranju iz Višegodišnjeg finansijskog okvira Evropske unije (MFF), prioriteti za upravljanje migracijama postavljeni su tako da je fokus na upravljanju granicama, bez uzimanja u obzir šire podrške pravičnom i delotvornom sistemu za azil i inkluziju. Finansijska investicija EU u upravljanje migracijama, kao i njena podrška zemljama Zapadnog Balkana, ne treba da bude ograničena samo na odgovor na osnovne potrebe izbeglica i migranata (upravljanje izbegličkim centrima, sklonište, hrana i robne zalihe) već i da osigura pristup uslugama socijalne zaštite, obrazovanju, pravnoj pomoći i zdravstvenoj zaštiti, uključujući ipristup zdravstvenim uslugama u oblasti mentalnog zdravlja.

U okviru postojećih budžetskih raspodela kao i budućih višegodišnjih finansijskih okvira, podrška izbeglicama i migrantima, inkluzija tražilaca azila i izgradnja delotvornih sistema azila treba da budu u skladu sa prioritetima iz oblasti vladavine prava, osnovnih prava i migracija koji su predloženi u Instrumentu za predpristupnu pomoć (IPA).

5. Zaštititi organizacije civilnog društva koje rade sa izbeglicama i migrantima

Mnoge organizacije koje pružaju usluge i štite izbeglice i migrante izložene su pretnjama od strane vlada koje ih optužuju za špijunažu, krijumčarenje ili trgovinu ljudima. Širom Evrope donose se novi zakoni koji za posledicu imaju otežano delovanje organizacija civilnog društva[11]. Ovo je u suprotnosti sa suštinskim vrednostima ljudskih prava i demokratskim vrednostima Evropske unije.

Pozivamo sve vlade zemalja Evropske unije da rade zajedno kako bi zaštitile nesmetan rad organizacija civilnog društva, i povuku zakonske akte koji mogu da arbitrarno ograniče osnovna prava i slobode civilnog društva. Organizacije civilnog društva treba da budu u mogućnosti da ispune svoj mandat, bilo da je u pitanju podrška izbeglicama i migrantima ili osiguravanje da vlade odgovorno obavljaju svoje delatnosti, bez straha od pretnji i progona.

Potpisnici

ADRA