Tragično nasilje u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” je traumatski događaj koji je obeležio živote onih koji su izgubili svoje najbliže, a ova tragedija utiče i na mnogo širi krug dece i odraslih u Srbiji i u regionu, kao i društvo u celini.
Ovakvo, kao i svako drugo, nasilje ne treba da se dogodi nijednom detetu i nijednoj odrasloj osobi, ni na jednom mestu u svetu.
Nasilje i traumatski događaji deluju tako da se deca i odrasli često osećaju kao da im je izmaknuto tlo ispod nogu, i ovakvi događaji nisu nešto što je lako objasniti i razumeti. Normalno je da se svi svedoci tragedije, pojedinačno i kao kolektiv, suočavaju sa teškim, kompleksnim osećanjima, da su ulašenni, tužni, ljuti i besni, da se osećaju bespomoćno.
O tragedijama moramo da razgovaramo i da obezbedimo uslove da razumemo šta se desilo, suočimo se sa teškim i bolnim osećanjima, i, na osnovu toga, preduzmemo korake da se slične stvari nikada više ne dese. U svemu tome moramo da obezbedimo da sva deca pogođena nasiljem dobiju zaštitu, da dobiju zdravstvenu podršku, koja uključuje i podršku mentalnom zdravlju, i imaju pravo da iskažu svoja osećanja i mišljenja.
U razgovoru sa decom i mladima:
U medijskim izveštavanjima, moraju se poštovati prava deteta. Apelujemo na medije da se uzdrže od senzacionalizma u ovakvim situacijama, da ne uzimaju izjave od dece, da obezbede zaštitu podataka kako žrtava tako i počinilaca, da poštuju etičko izveštavanje, i da preuzmu svoj deo odgovornosti u tome kako će deca razumeti šta se desilo i kako će celo društvo razumeti i prebroditi zajedničku tragediju. Senzacionalizam i neistinite informacije štetni su po mentalno zdravlje dece i odraslih i predstavljaju rizik za ponavljanje nasilnog ponašanja. Nekoliko incidenata u regionu, u kojem su pojedinci ponovili elemente traumatičnog nasilnog događaja, imitirajući dete koje je počinilo nasilje ili sam čin nasilja u školi u Beogradu, svedoče o ogromnom riziku koji sa sobom nosi neadekvatno izveštavanje i neadekvatno bavljenje događajem u javnom prostoru. Deca koja pokazuju neadekvatne reakcije na nasilje i iskazuju podršku nasilju i počiniocu nasilja, moraju da dobiju pravovremenu i adekvatnu podršku kako bi razumela posledice ovog događaja.
Kao pojedinci koji prate i razmenjuju informacije i medijske sadržaje, važno je da doprinesemo zdravom, konstruktivnom razgovoru i razmeni koji mogu pomoći u suočavanju sa tragedijom. Apelujemo na svu decu i odrasle da žrtve nasilja, one koji su izgubili svoje voljene, počinioca nasilja, koji je, pre svega, dete, članove njegove porodice, kao i sve ostale pogođene tragedijom, tretiraju sa dostojanstvom. Ovo pre svega znači da se uzdrže od deljenja neproverenih informacija i informacija koje nisu relevantne za istragu, a koje mogu proširiti strah ili mržnju.Neophodno je da deca i odrasli izvore informacija biraju sa pažnjom. U ovako složenim, traumatičnim događajima, osećamo se manje bespomoćno ako nešto možemo da uradimo – najkorisnije je da pružimo podršku svojoj porodici i prijateljima, i tako povratimo osećaj sigurnosti koji nam svima u ovom trenutku nedostaje.
U suočavanju sa ovim strašnim događajem, moramo da negujemo saosećanje, razumevanje i podršku, kako bismo situaciju bolje razumeli i učinili ono što je potrebno da se ništa slično ne ponovi.