Deca bez potrebne zaštite u zakonima o životnoj sredini

Analiza zakonodavstva Republike Srbije iz perspektive prava deteta na zdravu životnu sredinu pokazuje da je ova oblast nedovoljno prepoznata u zakonodavstvu naše zemlje, i da Srbija mora da učini više kako bi obezbedila da deca ostvaruju svoje pravo da rastu i razvijaju se u zdravom i bezbednom okruženju. Analizu je sproveo Centar za prava deteta u okviru projekta „Prava deteta u politikama i praksi“, koji je implementiran u partnerstvu sa organizacijom Save the Children International, a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Kršenje prava deteta na zdravu životnu sredinu ima ozbiljne posledice po život dece. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, svake godine između 1.7 i 5.9 miliona smrtnih slučajeva dece uzrasta do pet godina života širom sveta povezano je sa zagađenjem životne sredine koje je moglo da bude sprečeno. Samo zagađenje vazduha, koje je poslednjih godina veliki problem i tema u Srbiji i regionu, odgovorno je za smrt 570.000 dece uzrasta ispod pet godina života u zemljama širom planete zbog respiratornih infekcija kao što je upala pluća.

Zakon o pravima deteta, kao referentni zakon u oblasti ostvarivanja i zaštite prava deteta u Srbiji, još uvek nije usvojen, dok u oblasti zaštite životne sredine, pokazuje analiza, ne postoji sistematični zakonodavni okvir. Tako je zapravo oblast prava deteta na zdravu životnu sredinu posredno uređena kroz okvir kojim se uređuju različite oblasti zaštite životne sredine ili druge pravne oblasti.

„Ovo praktično znači da se pravo deteta na zdravu životnu sredinu u ovom trenutku samo posredno ostvaruje kroz generalnu zaštitu svih građana i ostvarivanje njihovog prava na zdravu životnu sredinu koje predstavlja ustavnu garanciju.“, ističe Jasmina Miković, direktorka Centra za prava deteta. „Međutim, ovakav pristup posredno znači ugrožavanje prava deteta, jer ne uvažava specifičnost dece kao naročito osetljive grupe i činjenicu da zagađenje životne sredine ostavlja višestruko veće posledice na zdravlje dece u odnosu na druge građane, pa samim tim zahteva i dodatne mere zaštite.“

S obzirom na to da zakonodavni okvir nije sistematičan, da je previše kompleksan i nedovoljno koordinisan, njegova primena nije ni efikasna.

Ne samo, dakle, da postojeća regulativa ne uvažava aspekt dece kao osetljive grupe, već njena loša implementacija ne obezbeđuje ni osnovni stepen zaštite dece u smislu generalne zaštite svih građana Republike Srbije.

Klimatska kriza predstavlja jedan od najvećih izazova današnjice i zahteva kreiranje novih strategija, dobru procenu rizika od katastrofa i efikasno postupanje u vanrednim situacijama. Zakon o klimatskim promena je nedavno usvojen u Srbiji, ali strateška dokumenta koja su propisana tim zakonom još uvek nisu doneta. Zabrinutost izaziva činjenica da ni ta regulativa ne prepoznaje decu kao osetljivu grupu.

„Jedini način da se deca zaštite u krizama je da se prilikom procene rizika, izrade plana zaštite i spasavanja i plana smanjenja rizika uzmu u obzir kao osetljiva grupa, i da se akcije u cilju zaštite dece posebno planiraju“, kaže Bogdan Krasić, direktor programa u organizaciji Save the Children za severozapadni Balkan. „Pre nekoliko godina, Srbija i region borili su se sa poplavama koje su ugrozile veliki broj života. Ne smemo dozvoliti da nas sledeća situacija zatekne nespremne“, rekao je Krasić.

Organizacija Save the Children nedavno je objavila izveštaj „Ulazak u srce oluje“, koji pokazuje sve veću učestalost migracija dece koje su posledica klimatskih promena i njima izazvanih opasnosti, kriza resursa i konfilikata.

„U zemljama na Balkanu već prihvatamo decu i porodice koje dolaze iz zemalja ugroženih klimatskim promenama, kao što su Irak i Avganistan. Ukazujući na jasnu vezu između klimatskih promena, životne sredine i migracija, ovaj izveštaj nas upozorava i na to moramo što pre da uradimo sve što je potrebno da zaštitimo životnu sredinu u Srbiji, i uključimo se u regionalne i globalne napore za zaštitu životnog okruženja. Na ovaj način možda možemo sprečiti da deca i odrasli odlaze iz naše zemlje zbog zagađenja, rizika izazvanih prirodnim nepogodama i kriza koje su posledica  klimatskih promena“, ističe je Krasić.

Ekstremne vremenske prilike mogu da izazovu pustoš u životima dece, ali klimatske promene doprinose migraciji i kroz procese koji se sporo razvijaju, kao što su suše, ekstremne temperature, poplave, propadanje poljoprivrednog zemljišta. Takvi događaji mogu ubrzati odluku o preseljenju, čak i ako nisu jedini faktor, pokazuje izveštaj „Ulazak u srce oluje“.

Mere koje je potrebno preduzeti su hitno donošenje Zakona o pravima deteta sa odredbama kojima se uređuje pravo deteta na zdravu životnu sredinu, unapređenje postojećeg zakonodavnog okvira tako da prepozna i uvaži specifičnost dece kao osetljive grupe i osigura donošenje strateških dokumenata, ali i kvalitetnije obrazovanje u oblasti prava deteta, životne sredine i veće učešće dece u kreiranju nacionalnih i lokalnih politika. U cilju pripreme na rizike izazvane klimatskim promenama, uključujući i migracije, potrebno, između ostalog, podizati svest o ovim problemima i kreirati strategije za stvaranje otpornosti zajednica, kako na iznenadne klimatske šokove, tako i na spore uticaje klimatskih promena.